Maestro

Verenički prsten je jedan od najvažnijih darova o kojem sanja većina devojaka. Još ako je izrađen od zlata, a ukrašen dijamantima, devojačkoj sreći nema kraja!

Semantika veridbenog čina

Otkako je sveta i veka, ljudi su stupali u bračnu zajednicu i nastojali da izgrade porodicu i zajedno dočekaju starost. Institucija braka u različitim kulturama ima raznolike forme. U nekima je čak, čini se, poslednjih decenija prevaziđena. Ipak, većina ljudi brak smatra važnim zajedništvom i neizostavnom životnom odlukom.

Uzajamno obećanje muškarca i žene da će stupiti u brak naziva se veridbom. Zaljubljeni jedno drugom daju „veru“, odnosno reč da će zauvek negovati svoju ljubav. Deo obećanja je i da će se do braka čuvati jedno za drugo. Od snage njihovog uzajamnog osećanja i vere da će ono večno trajati, zavisi i čvrstina datog obećanja.

Veridba, takođe, može označavati i zvaničnu objavu, odnosno slavljenje zaruka. Prstenovanje devojke jedan je od najlepših običaja i najradosnijih događaja, koji se obeležava najčešće u krugu porodice. Sa druge strane, u nekim sredinama se veridba proslavlja skoro kao i svadba, pa njoj prisustvuju brojne zvanice.

Vereništvo znači i vreme između samih zaruka i venčanja. Nekada se smatralo da ovaj period treba da traje pola godine kako bi se budući mladenci dobro upoznali. Nakon isteka ovog vremenskog okvira, od venčanja se moglo odustati ili mu se pristupiti s nesmanjenom radošću. Dakle, vreme vereništva se posmatralo kao neka vrsta testa, odnosno iskušenja za intenzitet ljubavi.

Kako je izgledao verenički prsten kroz vreme?

Bez obzira na način slavljenja ulaska u brak, simbolična vrata koja vode u ovu zajednicu predstavlja verenički prsten. Istorijat zaručničkog prstena beleži brojne zanimljivosti i kuriozitete. Oni se tiču ne samo običaja i načina prosidbe, već i samog prstena kao simbola vereništva.

Verenički prsten ima dugu tradiciju, još iz doba Starog Egipta. Ciklična forma prstena sama po sebi označava neprekidnost i večno trajanje. Tu istinu su drevni Egipćani želeli da naglase konstruišući ovaj komad nakita. Kao simbol neraskidive ljubavi i bračne veze, prsten je darivan voljenoj izabranici.

Zapadna kultura je prihvatila ovu simboliku i običaj darivanja, odnosno nošenja veridbenog prstena. U vreme ranog hrišćanstva, stupanje u zajednički život obeležavalo se prstenom.

Vekovima kasnije, slobodarski duh humanizma i renesanse preneo se na protestante. Poznati po nekonvencionalnoj doktrini, protestanti, odnosno puritanci, imali su sopstveno viđenje veridbenog čina. Naime, oni bi verenicu darivali najobičnijim metalnim – naprstkom. Zaručena devojka bi naprstak koristila kako bi šila i vezla svoju svadbenu spremu. Po udaji, vrh naprstka bi bio odsečen, a metalni obruč koji bi ostao služio je kao burma. Međutim, od XIX veka, uobičajilo se darivanje zasebnog prstenja za zaruke i venčanje.

Posle otkrivanja dijamanata u Južnoj Africi 1867. godine, evropsko tržište nakita preplavljeno je najraznovrsnijim dragim kamenjem. Beli dijamanti, plavi safir, crveni rubin, zeleni smaragd i drugi dragulji ukrašavali su evropske dame iz visokog društva. Kraljica Viktorija je bila prva koja je nosila dijamantski nakit. Otud se on naziva viktorijanskim, baš kao i epoha u kojoj je vladala.

Krajem XIX veka, čuvena juvelirnica Tiffani uvodi novinu i postavlja dijamant na centralno, istaknuto mesto prstena. Otad se dijamantsko vereničko prstenje pravi po ovom savršenom modelu.

Dijamantski verenički prsten

Tradiciju veridbe dijamantskim prstenom započeo je davne 1477. nadvojvoda Maksimilijan Austrijski. On je svojoj budućoj supruzi, Mariji Burgendlanskoj, poklonio dijamantski verenički prsten.

Verenički prsten se najpre nosio na levoj ruci, da bi se nakon venčanja prebacio na desnu. Na taj način, on je imao dvostruku funkciju i značenje. Ali, u novije vreme, praktikuje se da to ipak budu dva odvojena prstena. Specifična po svojoj formi, burma je prepoznatljiv znak venčanja. A, kao naročit pokazatelj ljubavi, na njoj mogu biti ugravirana imena mladenaca i neki, samo njima znan, intimni simbol.

Dijamantski verenički prsten je rezervisan za buduću mladu i ona treba da uživa u onome što on predstavlja. Taj mali kružni znak na njenoj ruci, celom svetu obznanjuje da njeno srce pripada samo jednom čoveku. Vera, odnosno obećanje koje mu je dala, ne sme se pogaziti, a njena sreća ne sme biti osujećena.

Bez obzira na to da li je klasičan ili moderan, verena devojka će s ljubavlju nositi svoj verenički prsten. Ukoliko je ukrašen dijamantom ili drugim kakvim dragim kamenom, biće sigurno nošen s naročitim užitkom i ponosom.

Maestro Jewelers – Kuća dijamantskog nakita i ekskluzivnih časovnika

Platina je tokom Drugog svetskog rata bila korišćena isključivo za vojne namene. Danas se ovaj plemeniti metal koristi za izradu najluksuznijeg nakita.

U vreme velikog svetskog previranja, žuto zlato se stoga nametnulo kao idealan materijal za izradu vereničkog i venčanog prstenja. Potom se zlato, u svojoj žutoj, beloj i roze varijanti, upotrebljavalo za modelovanje najraznovrsnijeg prstenja i drugog nakita.

U posleratno doba, aktuelizuje se okrugli način sečenja dijamanata, pa ova forma postaje zlatni standard za američke draguljare. A, mnoge slavne ličnosti bivaju verene upravo dijamantskim prstenom, što doprinosi njegovoj popularizaciji.

Elegantni motivi i moderna estetika ono su što karakteriše dizajn nakita renomiranih juvelirskih manufaktura, kao što su IDC, Chopard ili Moriah. Da li ćete odabrati čiste, oštre linije ili meku, zaobljenu formu – sve zavisi od karaktera i stila vaše izabranice.

Maestozan dijamantski nakit koji Maestro Jewelers zastupa naći će put do srca i onih dama sa veoma specifičnim ukusom. Obožavaće ga čak i one koje uopšte nisu ljubiteljke nakita!

Ako se uputite u centar Beograda, sa bilo koje strane da dolazite, ne možete zaobići našu sofisticiranu i prijatnu draguljarnicu. Možda ćete zastati neodlučni pred širokim dijapazonom vrhunskih satova i glamuroznog nakita sa dijamantima. Ne brinite, naša maestrija, utkana u ime koje nosimo već tri decenije, pomoći će vam da načinite najbolji izbor.