SVET DIJAMANATA

Četiri najbitnije stvari u ocenjivanju dijamanata

Šta je 4C?

Prilikom kupovine dijamanata važno je znati osnovna pravila međunarodne klasifikacije kvaliteta. Svaki obrađeni kamen prolazi kroz detaljnu analizu kojom se utvrđuju četiri glavna svojstva dragulja: čistoća (clarity), boja (colour), rez (cut) i težina (carat). Na 4C ponekad se dodaje i vrednost „fluoresentnosti”.

Prvo C je čistoća

Besprekornu čistoću imaju dijamanti klasifikovani oznakom IF – Internally Flawless, što znači da je kamen potpuno čist i bez ikakvih primesa koje se javljaju u obliku mehurića, tačkice ili pukotine. Dijamant se pregleda lupom koja uvećava 10 puta. Dijamanti koji se nalaze na skali čistoće od oznake IF do oznake VS2 – Very Slight Inclusions – što znači da postoje jedva primetne nečistoće veoma su skupi. Dragulji koje nose oznaku SI2 i SI1 – Slight Inclusions – imaju u sebi mehuriće i tačkice, dok poslednje mesto na skali zauzimaju dijamanti čiji se nedostaci mogu videti golim okom i oni nose oznake od I1 do I3.

Drugo C je boja

Boja dijamanata ima značajnu ulogu u ocenjivanju njihove lepote i vrednosti. Postoje dve osnove podele dijamanata kada je reč o ovom kvalitetu: to su prirodno obojeni i bezbojni dijamanti. Dijamanti u boji se više cene, a sa intenzitetom boje raste i njihova vrednost. Nasuprot ovome, bezbojnim dijamantima vrednost raste sa što manje primesa drugih boja. Najprozirniji kamen nosi oznaku D. Kako se oznake približavaju kraju abecedne lestvice, tako raste prisustvo i intenzitet žute boje u kamenu.\n\nPosle žute boje, koja na skali nosi oznaku Z, počinje spektar „Jake boje” (Fancy Colour) u kojem su klasifikovane različite nijanse koje dijamant ima – od intezivno žute, zelene, braon, plave, sive, ružičaste… Najređi su dijamanti crvene, ljubičaste, plave i zelene boje, a izuzetno su retki i prirodni crni dijamanti.

Treće i četvrto C

Vrednost dijamanta zavisi od složenosti i majstorstva obrade jer, nezavisno od oblika, rez odlučujuće utiče na svetlucavost kamena: dijamant koji nije dobro obrađen biće manje luminozan.\n\nČetvrto i presudno C za određivanje vrednosti dijamanta je njegova težina. Merna jedinica za težinu zove se karat, što je ekvivalent težini od 0.2 grama (carat = 0.2 gr). Što je dijamant „krupniji” njegova cena će biti veća. Najveći sirovi dijamant na svetu pronađen je 1905. godine u Južnoj Africi. Negova težina je iznosila 3.106,75 karata, odnosno 621,35 grama. Nazvan je Kulinan, po vlasniku rudnika Tomasu Kulinanu. Danas se, kao obrađeni dijamant, nalazi u vlasništvu britanske kraljice Elizabete II, a njegova vrednost se procenuje na preko dvesta miliona britanskih funti.

Poboljšanje čistoće dijamanta

Skoro svi dijamanti u sebi sadrže male tragove neklistirizanog ugljenika ili pukotine. Dijamante s lošijom čistoćom moguće je poboljšati za dva do tri nivoa procesom punjenja pukotina silikonom. Takvo drago kamenje je jeftinije od 40 do 60%. Važno je znati da su to prirodni dijamanti koji izgledaju odlično, ali je prodavac obavezan da vam kaže da je dragulj bio podvrgnut procesu pročišćavanja.

HPHT – poboljšanje boje dijamanta

Proces HPTH – High Pressure High Temperature – se koristi u proizvodnji sintetičkih dijamanata, ali se upotrabljava i kao metod za poboljšavanje boje prirodnih dijamanata čak i za nekoliko nivoa. Na primer, primenom HPTH smeđi dijamant može postati gotovo bezbojan. Naravno, i u ovom slučaju dijamanti su značajno jeftiniji, a prodavci su dužni da vas o tome obaveste.