U gemologiji, dijamant se definiše kao kristal ugljenika, odnosno njegova posebna alotropska modifikacija. Po svojstvima, dijamant ima najvišu tačku topljenja u prirodi i istovremeno je najtvrđi prirodni mineral. Na Mosovoj skali nosi oznaku 10, što je najviši rang na lestvici tvrdoće. On je prirodna retkost izuzetnih svojstava i upravo zato se smatra najvrednijim i najdragocenijim kamenom na svetu.
Nastanak dijamanata seže u nezamislivo daleku prošlost, u doba kada je Zemlja još bila užareno nebesko telo. Vreme potrebno da se oblikuje dijamant nije precizno utvrđeno, ali se pretpostavlja da taj proces može trajati čak i nekoliko milijardi godina. Prirodni dijamant nastaje kada ugljenik pri visokim temperaturama i ogromnim pritiscima pređe iz gasovitog u tečno stanje, a potom se hlađenjem kristalizije. Prema naučnim merenjima, dijamanti nastaju u ekstremnim uslovima kada pritisak prelazi 70.000 kg po cm2, a vrelina se meri temperaturom od 1000 C do 1300 C, što odgovara uslovima u dubinama od oko 150 do 250 kilometra ispod zemljine kore.
Zahvaljujući svojoj tvrdoći i postojanosti, nošeni vulkanskim silama iz dubina, dijamanti dospevaju na zemljinu površinu. Ovaj prirodni fenomen dobio je naziv Kimberlijev krater – prema južnoafričkom gradu Kimberliju. Tamo se nalazi vulkansko grotlo specifičnog oblika i jedan od najstarijih rudnika dijamanata na svetu. U većini današnjih kopova vade se dijamanti vulkanskog porekla, ali zanimljivo je da postoje i oni koji su stvoreni delovanjem iz vasione. Jedan takav primer je ležište dijamanata u krateru Popigaj u Sibiru, koji je nastao udarom meteroita o tle pre više od 35 miliona godina.
Dijamant se sastoji od jednog hemijskog elementa, ugljenika, koji je jedan od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi i nalazi se u velikom broju jedinjenja. Čudesno je što na istoj hemijskoj formuli počiva dijamant, najtvrđi mineral na svetu, ali i grafit, jedna od najmekših supstanci koje poznajemo. Tajna je skrivena u unutrašnjim čvrstim vezama atoma. Prirodni dijamant se gotovo uvek pojavljuje u kubičnom obliku, a pogled na skladnu geometriju njegovih unutrašnjih rešetki sugestivno svedoči o delovanju nedokučivih kreativnih sila.