Maestro

Najbolji automatski satovi predstavljaju prvi izbor žena i muškaraca koji merenju vremena pridaju punu pažnju. Ovakvi satovi su stvar prestiža, a njihova izrada je dugotrajna i zahteva veliko umeće.

Automatski satovi – Istorijat

Istorijat automatskih satova beleži da su oni preteču imali u prvom mehaničkom mehanizmu, napravljenom tokom X veka. Posmatrajući zvezde, prema kojima pomorci navode svoje brodove, katolički opat, izvesni Gerbert, izumeo je prvi mehanički sat.

Kako to neretko biva sa većinom izuma, mehanički satovi svoju širu primenu dobijaju mnogo kasnije, tek u XIV veku. U to doba, prestaje se sa merenjem vremena u zavisnosti od sunčeve senke. Ujedno se prihvata vremenska skala koju danas poznajemo.

Prvi džepni satovi se javljaju sredinom XVI veka, dok se ručni časovnici sa narukvicom počinju nositi krajem XIX veka.

Iako mere vreme, začudno je što je puno trebalo da se stigne do automatskog časovnika koji danas poseduje većina ljudi. Prvi automatski sat proizveden je u Americi, sredinom XX veka. Ovi satovi važe za najpreciznije kada su u pitanju različite jedinice vremena. Pojedini ugledni proizvođači toliko su usavršili automatski mehanizam ovih satova, da oni služe i kao hronometri.

Karakteristike automatskog sata

Automatski časovnici svoj naziv duguju činjenici da se navijaju automatski, tj. pomoću pokreta tela onoga ko ih nosi. Pokreti stvaraju energiju koja pokreće zamajac, što dovodi do toga da sat radi bez baterija, kao i bez navijanja u klasičnom smislu.

Ukoliko se tokom dužeg perioda sat ne nosi, može se naviti ručno. U zavisnosti od modela, ručno navijanje treba praktikovati barem dva puta mesečno, a u tu svrhu može se koristiti i mašina za navijanje. Čak i najbolji automatski satovi koji se koriste svakodnevno, tokom dužeg perioda mogu pokazati blaga odstupanja u zavisnosti od spoljašnjih faktora poput temperature, vlage i sl. Zbog toga, potrebno ih je ručno podesiti jednom mesečno. Sa druge strane, bez obzira na to koliko se kreće onaj ko nosi sat, ne postoji mogućnost da dođe do preopterećenja opruge niti do njenog pucanja.

Iako je mehanički sklop nastao još u 18. veku, prvi samonavijajući ručni časovnik napravio je Britanac John Harwood znatno kasnije.

Automatski sat po vašoj meri

Najbolji automatski satovi izrađuju se u kombinaciji različitih materijala.

Kućište je najčešće napravljeno od metala, pri čemu se, zbog sjajnih karakteristika, uglavnom pravi od nerđajućeg čelika. Čelik je antialergijski, izuzetno otporan i robustan materijal koji pouzdano štiti sve one osetljive komponente koje sadrži sam časovnik. Jedna od najvećih prednosti nerđajućeg čelika svakako je to što ovaj materijal ne korodira, pa kvašenje i izlaganje vlazi samim tim ne predstavljaju problem.

U nešto manjoj meri, kućišta satova prave se od titanijuma i keramike. U odnosu na nerđajući čelik, titanijum je laganiji, a podjednako čvrst i otporan materijal. Ekskluzivni modeli časovnika izrađuju se od zlata i platine, što za sobom povlači višu cenu proizvoda. Belo, žuto i roze zlato posebno su traženi kada je reč o ženskim modelima satova.

Kućišta automatskih satova proizvode se u nekoliko dimenzija, a u zavisnosti od toga da li je u pitanju ženski ili muški model, promer se kreće od 29 do 46mm.

Narukvice satova takođe se izrađuju od različitih materijala koji utiču na njihovu trajnost i funkcionalnost. Prvi ručni časovnici izrađivani su sa metalnim narukvicama, da bi tek mnogo kasnije u asortiman ušli i oni sa narukvicama od gume i tkanine. Pri njihovom dizajniranju, u obzir se uzima i ergonomija, kako bi  bile udobne i komforne. Narukvice se mogu praviti i od kože, što daje brojne mogućnosti kada je reč o paleti boja.

Satove je poželjno držati u posebnoj kutiji. Pored toga što ima vizuelni učinak, kutija za satove sprečiće grebanje, padove i druga moguća oštećenja. Ovakve kutije sadrže više odeljka, pa će kolekcija časovnika uvek biti na jednom mestu. Kutije za čuvanje satova često sadrže i spravu za njihovo navijanje, koja je od posebne koristi kod automatskih modela.

Koji su najbolji automatski satovi?

Mehanizam automatskih satova zahteva izuzetno umeće izrade. Među proizvođačima, poseban kredibilitet imaju brendovi Zenith, IWC Schaffhausen, Ulysse Nardin i Hublot.

Zenith je svojim Hronomaster i DEFY 21 modelima postavio novi standard kada je preciznost automatskih satova u pitanju. Zahvaljujući postojanju dva odvojena, mehanička sklopa, ovaj sat omogućava istovremeno merenje vremena i vremenskog intervala (funkcija štoperice). Neprikosnoven kvalitet, tj. izuzetna preciznost, upravo je ono po čemu je ovaj švajcarski brend prepoznatljiv.

Hublot je brend koji, pored izuzetne preciznosti, donosi inovacije na polju materijala. Najsavremeniji, izuzetno lagani materijali čine ove časovnike omiljenim širom sveta.

Ulysse Nardin već vekovima važi za revolucionara u oblasti časovničarstva. Još od kompasa pravljenog za prekookeanske brodove, ovaj brend neprekidno unapređuje svoje mehanizme. Kolekcijom Marine, Ulysse Nardin potvrđuje svoju lidersku poziciju kada su u pitanju najbolji automatski satovi. 

Izuzetan ugled među poznavaocima automatskih satova uživaju brendovi koji se mogu pohvaliti in-house movement-om. Satovi sa ovom oznakom mogu se posmatrati i kao dobra investicija – njihova vrednost je stabilna, a zbog izuzetnog kvaliteta mogu trajati generacijama.

Maestro Jewelers u svojoj ponudi ima ekskluzivne modele automatskih satova namenjene ženama i muškarcima. Pored satova, kod nas možete pronaći veliki izbor dijamantskih ogrlica, vereničko prstenje, kao i ostali nakit sa dragim kamenjem.

Posetite nas u centru Beograda i pronaći ćete sat i nakit kakav ste oduvek želeli da imate.